Ove fotografije su posveta hrabrosti, jedinstvu i nadi koju oličavaju studenti i građani Srbije u svojim mirnim protestima protiv sistemske korupcije. Fotografije su nastale postupkom mokrog kolodijuma, zahtevnim i delikatnim procesom iz 19. veka kojim su nekada dokumentovane revolucije i ratovi, čineći sam sadržaj fotografija podsetnikom da istorija nije daleka prošlost, već ciklus koji se neprestano ponavlja i koji je u mogućnosti da se promeni u svesti jednog naroda isključivo putem zajedničkog delanja i jedinstva.
Fotografije svedoče o vremenu kada su ljubav i zajedništvo počeli da menjaju kolektivnu svest naroda. Nastale su tokom prethodne godine na protestima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru, kao i na putevima širom zemlje.
Milan Vlaški, Predrag Uzelac i Željko Mandić
Fotografi, snimatelji, poštovaoci starih fotografskih tehnika, profesori fotografije i srodnih medija.
Za istoriju i za budućnost
Zamislite veliki drveni fotoaparat na isto tako velikom stativu. Preko njega je prebačena velika crna plahta, a ispod nje proviruju dve noge. Onda zamislite automobil s otvorenim gepekom preko kog je prebačena ista takva crna plahta, ispod koje vire dve noge. Ovaj začudni prizor malo kome će iz prve biti jasan. Jedno je sigurno, ispod obe plahte su neki ljudi, koji rade nešto važno i zanimljivo. Ti ljudi su Uza, Mandula i Mile, tri posvećenika, a može se reći i čudaka, koji su rešili da fotografskom tehnikom iz sredine 19. veka ovekoveče istorijski i društveni trenutak koji traje i dalje. Studentski protesti nastali nakon tragičnog događaja i ubistva šesnaest ljudi usled nemara i korupcije, polako ali sigurno menjaju svest ljudi o društvu u kom živimo. Promena samog društva je kompleksan i dugotrajan proces, i za nju treba imati hrabrosti i strpljenja.
Upravo to je trebalo i ovoj trojci – beskrajno mnogo hrabrosti i strpljenja da se upuste u ovakav poduhvat, koji je već u samoj zamisli izgledao kao nemoguća misija. Mokri kolodijumski postupak doživeo je renesansu pre desetak godina. Većinski se radi u studijskim uslovima, jer ako iole poznajete ovaj proces biće vam jasno i zašto. Međutim, njegova prva primena bila je upravo na terenu, jer bilo je to vreme otkrivanja sveta i dokumentovanja ključnih događaja. I tadašnji fotografi bili su hrabri i strpljivi jer ovaj postupak zahteva razvijanje ploča neposredno nakon fotografisanja. A hemija je osetljiva, smeta joj hladno, pa toplo, vlaga, treba joj mrak… Dakle, sve pomalo liči na lov u mutnom, baš ispod te crne plahte.
Digitalna era donela je mogućnost dokumentovanja svega i svačega, instant i prilično kvalitetno. Put do publike je munjevit, vidljivost ogromna, ali značenje je često minorno. Ipak, potreba da kažemo da smo bili tu i tada, duboko je usađena u savremeni kod ponašanja. To je postala norma društvene interakcije. Sada ponovo zamislite Uzu, Mandulu i Mileta, ali i nekoliko stotina, hiljada, desetina hiljada, pa i stotina hiljada ljudi koji ih okružuju. Neki stoje, neki se kreću – hodaju, voze bicikl, trče… Šta god radili, svi su se okupili s jednim ciljem – da kažu ne stvarnosti koja im se servira, da kažu ne vrednostima koje im se nameću, da kažu ne sistemu koji ih ne vidi, ne čuje i ne mari za njih. Taj trenutak zaslužuje najveći fotoaparat na svetu i najtežu tehniku, zaslužuje da se svi pomučimo bez obzira da li će rezultat biti sjajan ili ne. Ima ovde i mutnih, mrljavih, tamnih, presvetlih… fotografija, daleko od savršene preciznosti koju fotografija danas nudi. Ali upravo u tim „sivim mrljama“ promalja se i iščitava duh koji se ne da lako umiriti, koji je svetlost i nada da smo gospodari sopstvenog života. Ako je ovo utopistička ideja, onda je i ideja da na mostu, na hladnom, čekate kolonu ljudi koja će proći sa zastavama, parolama i obeležjima slobodarskog razmišljanja, da biste fotografisali jedan snimak, možda uspešan a možda i ne. Ipak, baš ta fotografija tu je pred vama, kao i mnoge druge koje su nastale u sličnim okolnostima, jureći ili čekajući pravi trenutak – za istoriju i za budućnost.
Ivana Brezovac
red. prof. Akademija umetnosti Novi Sad