Damjan Kovačević

Čime se jos baviš?
I ovo čime se bavim sam zbog okolnosti trenutno sveo na minimum, na toliki minimum da se može nazvati mali vizuelni molitvenik, ili mantra u maloj formi. Pored umetnosti, za mene su savršene još dve stvari: sport i kuvanje. Oba su senzibilna i imaju tehničku povezanost sa umetnošću. Sport kao ispoljavanje ekspresije i emociije, gde se najviše energije oslobodi. Kuvanje je stalno nekakav osečaj za meru. Jer umetnost je dobra kad se nađe dobra mera i minimalni začin koji ne preovladava. Eto tim stvari bih hteo da se bavim. Naravno istraživanje kao što je čitanje i slično ubrajam u umetnički rad.

Šta treba jedan umetnik da poseduje,  osobine i veštine?
Danas treba da poseduje dve veštine, da bi obezbedio vreme za umetnost. U ovom svetu obaveza, mora da žonglirati i prosejava trivijalno vreme od bitnog vremena. Druga veština je biti diplomata, jer svako ima svoje namere i svoju konstrukciju mišljenja kako bi nešto trebalo izgleda. Umetnik treba da se izbori i to samo kroz diplomatiju, da ne bude sve u trenutnim vrednostima.

Kritika? Ko i šta može da utiče na tvoj rad?…plasman rada?
Mislim da kritika za samo poentiranje u izrazu umetnosti ili ti umetnika je nemoguća. Toliko ima faktora koji čine kvalitetnu produktivnost u stvaranju umetnosti, da je kritika jedan mali deo skoro i nebitan u celoj stvari.

Ako je baš prisutna, onda je bitno selektovati samo konstruktivnu kritiku, jer sve ostale oduzimaju focus. Od vajkada je bio bitan marketing, umetnost bez njega je kao siroče. Za mene je plasman bitan samo u smislu gde i kako ga uraditi. Treba biti umereno dostupan i promišljeno prisutan.

Ko je tvoj super heroj? Ko su današnji super heroji?
U svetu hedonizma heroji nisu potrebni, čak su nezamislivi. Proćerdati život za više ideale je pomalo i besmisleno. Tako da sa tim romantičnim herojima nemamo dodira. Danas je sve konkretizovano, tako da tu možemo naći heroje. Nešto što je deo dobre konstruktivne akcije koja nije na uštrb drugih je manir heroja.

Šta je za tebe izolacija?
Svet u izolaciji, pokazuje jednu moguću tranziciju, da ceo život postaje digitalizovan i da pravo opštenje sa realnim svetom ostaje privilegija. To je neka moja postpesimistička slika sveta, koja se neće desiti.

Svet treba da je otvoren, kao veliki prozori bez zavesa. Da imaš svoj mali univerzum koji korespondrira sa ostalim svetovima.

Šta dobro može da se izrodi iz ove situacije?
Kosmički komunizam.

Da li imaš tv u kući?
Nemam, mislim i da ga širi krug mojih prijatelja ne poseduje.

Da li slušas radio?
Slušam, ali radio nije onaj preko interneta koji sam podesiš. Neki mali uređaj koji stoji na svom neuglednom mesto, a ipak privlači pažnju.

Bicikl ili pesak?
Te dve stvari su skroz nespojive. Kad imaš bicikl, besmisleno je biti pešak. Biti pešak u gradu kao rekreacija je apsurdna.

Da li si vegan, vegetarijanac?
Vegeterijanac, oko 6 godina. Hteo sam mnogo pre. Zbog mediteranske kuhinje što ubraja i sir, teško bi bio vegan. Verovatno jednog dana.

Pivo ili vino?
Ja sam skoro antikonzument alkohola, srećan sam što ga ponekad okusim. Ponekad supruga i ja i zadnji dinar iz kuce damo za najjeftinije francusko vino. Mada, što se piva tiče, možda ga je lakše naći pitka nego vina.

Da li recikliraš?
Ako bacam što više stvari, onda neko drugi reciklira, može se reći da sam u tom krugu. Volim da imam što manje stvari.

Knjiga/ Film?
Sa knjigama sam rasut, čitam svašta, ništa ne dovršim. Tu nalazim i nešto pozitivno. Najlepši film je

In mood for love. Odlični su filmovi Bela Tarra i momenti otkrovenja u senkvencama filmova Tarkovskog.

Počeo sam da konzumiram najnovije filmove Vudi Alena, nekako je kao melem.

A muzika..uglavnom nešto što ima mantru, to jest opijajuče ponavljanje, recimo Nusrat Fateh Ali Khan. Uglavno moja žena je maher za to.

Preporuči neki sajt/portal/aplikaciju…
Preporučio bih vam jednu aplikaciju gde ima mojih crteža, ali je aplikacija ispala očajna, mislim na app ne na crteže.

https://damjankovacevic83.wixsite.com/damjankovacevic