Da li atentati „dižu cenu“ vođi? I da li se istorijski lomovi uvek prelamaju preko nevinih pojedinaca? Šta je istina, a šta mit o ruskim agenturama u Srbiji, ali i šire? Možemo li se zaljubiti u snu? Koliko poznajemo čak i one za koje mislimo da su nam najbliži? Treba li posezati za porodičnim tajnama? Kako nas oblikuju knjige koje čitamo? Može li pročitano biti snažnije od doživljenog? Zašto je tradicionalna srpska ljubav prema ruskom vođi fatalna, frustrirajuća i uglavnom neuzvraćena? Da li ljubav prema vođi podrazumeva prezir prema sebi? I kako složene istorijske apsurde na kraju razreši jedna beba…
Samo su neka od pitanja koja otvara novi roman Nebojše Milenkovića Staljin je voleo decu, u izdanju Akademske knjige. Ovaj mnogosižejni, filmski napet i uznemirujući, ali nadasve katarzičan roman spaja istorijski triler s porodičnim tajnama, špijunskim intrigama i ljubavno-erotskim zapletima.
U Milenkovićevom romanu Staljin je istovremeno čovek, istorijska ličnost i tiranin koji na kraju plaća cenu sopstvenih zverstava. Ali Džugašvili nije samo figura iz prošlosti: od istorijske ličnosti on prerasta u simptom vremena koje je prošlo, ali i vremena u kom danas živimo. Milenkovićev Staljin jezivo je aktuelan — ili, da citiramo Lasla Vegela: „Oduvek tvrdim da je Staljin živ, sada za to imamo i dokaz!“
Uz autora, o romanu će na promociji u Dorćol Placu, u petak, 23. oktobra, s početkom u 19 časova, govoriti i pisac Dragan Velikić, dok će razgovor moderirati novinarka i književna kritičarka Dragana Bošković Kovačević. Ovim povodom biće priređena i izložba propagandnih plakata iz sovjetske ere.