Fotografija se susreće sa književnošću u živom istraživanju načina na koji se priče pričaju – u prostoru između samog pripovedanja.
Šta se dešava kada se susretnu dva različita načina gledanja i razumevanja stvarnosti?
Ovaj događaj okuplja fotografiju i književnost u zajedničkom istraživanju prostora, iskustva i pripovedanja. Kroz slike, čitanja i razgovor, dva umetnika otkrivaju svoje različite, ali dodirne načine pričanja priče.
Oba umetnika imaju lična iskustva sa Beogradom.
Klaus je proveo vreme fotografišući grad, posmatrajući ga iz perspektive autsajdera. Njegov rad beleži fragmente Beograda koji prizivaju nešto poznato – trenutke, atmosfere i detalje koji ga podsećaju na Kopenhagen, na dom. Njegove fotografije kreću se između distance i prepoznavanja, postavljajući pitanje kako pronalazimo sebe u mestima koja nisu naša i kako se osećaj doma može pojaviti u stranom gradu.
Morten je posetio Beograd pre nekoliko godina povodom srpskog izdanja svoje knjige Božja najbolja deca. Njegovo pisanje proističe iz unutrašnje perspektive, oblikovane ličnim iskustvom i autentičnim poznavanjem društvenih okruženja. U Beogradu je njegov rad ušao u novi kontekst, otvarajući dijalog između lokalnih stvarnosti i univerzalnih tema.
Oba umetnika dele pozitivno i lično iskustvo grada. U ovom događaju susrećemo ih u razgovoru u kojem promišljaju šta pokreće njihove umetničke i autentične pristupe, kao i šta definiše njihove discipline. Krećući se između spoljašnjeg i unutrašnjeg, posmatranog i proživljenog, veče istražuje ključno pitanje: kako nastaje priča – i kakvu odgovornost ona nosi?
Ovaj događaj, kao i otvaranje izložbe, pokazuje kako umetnost može biti platforma za refleksiju, dijalog i povezivanje, doprinoseći otvorenijem, kritičnijem i empatičnijem društvu.
Ovim razgovorom želimo da ponudimo vrednu perspektivu o radu iza dva suštinska načina razumevanja i prikazivanja stvarnosti.