Od rane mladosti sam se zanimao za književnost, posebno poeziju. Bio sam velika nada obojici deda, mami i tati u vaterpolu, međutim, svaka bačena lopta u mojoj glavi je završavala kao fotografija ili kadar. Deda Emir me je uveo u svet filma i fotografije i, evo, tu sam se ustanovio.

Student sam prve godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i nadam se čarobnom i šarolikom životu kroz prizmu objektiva.

Kad krenem da mislim o rečima i ljudima, vidim poeziju. Razmenjujem reči i osetim pokret ljudi oko sebe kao u svakoj priči koja miriše na leto i poeziju. Tako sam naišao na Delmora Švarca, na jedan oštar um i blage ruke kao drvo narandže. Podsetio me je na mene, na bes u čežnji za boljim. Njegova poezija mi liči na ono što vidim ispred sebe, a ova izložba me je podsetila na njegovu poemu „Summer knowledge“. Ovo su tačke moje radoznalosti koje sam video jednim okom na beogradskom betonu i mestima u okruženju. Neke ljude možda nikad neću sresti, možda ću ih osetiti i podeliti priču sa vama i to deluje kao početak jedne nove slike.